Први и други одржани часови - Милена Ђорђевић

Данијел Дефо Робинзон Крусо

Мој први одржан час био је час књижевности. Наставна јединица коју је са ученицима петог разреда требало да обрадим био је роман Данијела Дефоа Робинзон Крусо. Ученици су на претходном часу добили задатак да код куће прочитају роман.

У уводном делу часа са ученицима разговарамо о њиховим догађајима и авантурама које се на неки начин могу повезати са авантурама из романа. Заједно обнављамо основне податке из живота и дела писца, укратко препричавамо роман, уобличавамо и изражавамо утиске, запажања и размишљања о прочитаном роману, истовремено проверавам да ли су сви ученици прочитали роман. Питам ученике да ли им се роман допао? И због чега? Питам неколико ученика да ми испричају догађаје који су њима били занимљиви током читања, да опишу главног јунака онако како су га они замишљали.

Ученичка машта је, као и увек, неограничена. Посебно ме одушевио одговор једног ученика који је Робинзона Крусоа упоредио са ликом Тома Сојера, а интересантан је био и одговор једне ученице која нам је открила да је током читања романа у улози главног јунака замишљала своју друггарицу Нађу. Одговори ученика су били врло занимљиви тако да је час брзо протекао. Међутим, било је и оних који нису прочитали роман па сам зато смислила занимљив домаћи задатак како би се на следећем часу и они укључили у разговор.

На крају часа сам поделила ученике у 4 групе и свака је добила задатак да анализирају ликове за наредни час.

Прва група је имала за задатак да опише Робинзона Крусоа.

Друга група је имала задатак да опише његовог друга Петка.

Трећа група је имала да опише пријатељство Робинзона и Петка.

Четврта група је група коју чине ученици чија је активност на данашњем часу била минимална, ученици за које претпостављам да нису прочитали дело. Њихов задатак је да покушају да замисле свој живот на пустом острву, како замишљају свој живот на далеком месту без родитеља, пријатеља, компјутера и мобилних телефона.

Следећи час је био још занимљивији. Ученици су били опуштенији и спремнији за рад. Да бих подстакла ученике на рад, на почетку часа сам саопштила ученицима да ћемо бирати групу која је најмаштовитије одрадила свој задатак. Начин представљања радова је био по сопственом избору: усмено излагање, писање састава, цртежи...

Замолила сам четврту групу да прва представи свој рад. Занимљиво је то да је ова група, која скоро уопште није учествовала на претходном часу, имала најзанимљивије одговоре на задатак. Нарочито ми се допао њихов закључак на крају излагања, да су шала и несташлуци најбитнији део живота сваког детета. 

И одговори других група су такође били врло интересантни, свака група је била оригинална на свој начин. Поред знања о делу, показали су своја интересовања и таленте за глуму, рецитовање,  цртање, као и способност да на овај начин повежу знање стечено на часовима различитих предмета. Били су ово свакако врло занимљиви и успешни часови како за ученике, тако и за наставника који се први пут опробао у овој улози.