Странице

понедељак, 9. јун 2014.

Други одржани час - Драгана Стаменковић

Десанка Максимовић Стрепња


Пошто сам пробила лед и одржала један час, овога пута сам отишла сигурнија у школу. Деци је требало представити песму Десанке Максимовић, ,,Стрепња".
 Знала сам да ће им ово градиво бити ближе и некако интересантније. Час сам започела цитатом Дантеа Алигијерија који каже да љубав има две пратиље, доброту и стрпљивост. Они су се сложили са овим и наставили смо час разговором о љубави и симпатијама. Ученици су имали штошта да кажу на ову тему. Било је и задиркивања међу њима и доста смеха. Песму смо обрађивали веома лако јер су били јако вредни, знатижељни, трудили су се да што боље схвате песму. Неки су ми причали и биографију саме Десанке Максимовић. Схватила сам да је она њима омиљена песникиња и  да лако схватају њене песме. Док смо разговарали о песникињином ставу који је исказан у њеним стиховима, приметила сам да су деца знала неке стихове напамет што ме је одушевило. Када би исказали своје мишљење деца су касније питала и мене шта ја мислим о ономе о чему говори песникиња. Када би се моје мишљење поклопило са њиховим то би их радовало и охрабривало , тако да сам се трудила да нам се мишљења у потпуности поклапају.  Била сам и више него задовољна што су ђаци са таквим еланом одговарали на питања, тумачили стихове, дискутовали о песми. На крају часа сам разговарала са њима о томе како су доживели песму. Када сам видела да сам их научила оно што сам и хтела да их научим била сам и више него срећна. Час се завршио тако што сам их похвалила и што их је и сама наставница похвалила што је њима много значило.


Друга час није био ништа мање интересантнији од првог. И у овом одељењу седмог разреда деца су показала велику заинтересованост за стваралаштво Десанке Максимовић. Открили су ми да врло лако читају њену поезију и да им је некако блиска. Сви су ми рекли да им је омиљена песама Десанке Максимовић ,,Крвава бајка" па смо мало водили разговор и о тој песми. Песму ,,Стрепња" су доживели веома лично. И овде је настало задиркивање, неки су црвенели, мени је из мог угла било занимљиво посматрати јер су ме у многоме подсетили на моје школске дане. До краја часа били смо јако вредни, били су расположени за тумачење песме и свако се утркивао да први нешто каже да не би рекао овај други, пре њега. И овај час је протекао успешно, о чему су сведочиле похвале менторке на крају часа, упућене мени, али и деци. 








Нема коментара:

Постави коментар